I kad smo ušli... posle èitava tri dana... ceo dan smo ubijali ranjene konje.
Hodili smo mimo. In tri dni smo pobijali ranjene konje.
(Smeh) Volim da pišem od svoje četvrte godine, i kad mi je bilo šest moja mama mi je kupila moj lični lap-top opremljen Microsoft Word-om.
(smeh) Rada sem pisala vse od svojega četrtega leta. Ko sem imela šest let, mi je mama kupila prenosni računalnik z nameščenim Microsoft Word.
I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.
In zgodi se, ko neha Jezus naročati dvanajsterim učencem svojim, odide odtod, da uči in propoveduje v njih mestih.
I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ih;
In ko seje, pade nekaj zrnja poleg ceste, in prileté ptice in ga pozobljejo.
I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
Ko pa vzide solnce, uvene, in ker nima korenine, usahne.
I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.
In ko to slišijo deseteri, se razjeze nad tema dvema bratoma.
I kad jedjahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
Ko so pa jedli, vzame Jezus kruh, in blagoslovi in ga prelomi ter da učencem, rekoč: Vzemite, jejte; to je moje telo.
I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.
In ko ga višji duhovniki in starejšine tožijo, ne odgovori ničesar.
I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
In ko se mu nasmejajo, mu slečejo plašč in mu oblečejo njegovo obleko; ter ga odpeljejo, da ga križajo.
I kad Ga videše, pokloniše Mu se; a jedni posumnjaše.
In ko ga ugledajo, ga molijo; nekateri pa dvomijo.
I kad sedjaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedjahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idjahu za Njim.
In zgodi se, ko je sedel za mizo v hiši njegovi, da je tudi mnogo cestninarjev in grešnikov sedelo z Jezusom in njegovimi učenci; kajti veliko jih je bilo, in so hodili za njim.
I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.
In pripeljejo ga k njemu. Komaj ga pa duh ugleda, ga precej strese, da se zgrudi na tla ter se valja in peni.
I kad udje u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?
In ko pride v hišo, ga vprašajo učenci njegovi na samem: Kako, da ga mi nismo mogli izgnati?
I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
In kadar stopite k molitvi, odpustite, če imate zoper koga kaj, da tudi Oče vaš, ki je v nebesih, vam odpusti vaše pregrehe.
I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
In ko je bilo čas, pošlje k vinogradnikom hlapca, da bi od vinogradnikov prejel pridelkov iz vinograda.
I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.
In ko se mu nasmejajo, mu slečejo škrlatno obleko in mu oblečejo lastno njegovo oblačilo; ter ga peljejo ven, da ga križajo.
I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.
In razpno ga na križ in delé med seboj obleko njegovo, metaje kocko zanjo, kdo bo kaj vzel.
I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
In Zaharija se ustraši, ko ga zagleda, in groza ga obide.
I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
In zgodi se, ko začuje Elizabeta pozdrav Marijin, da zaigra dete v telesu njenem; in Elizabeta se napolni svetega Duha
I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
In zgodi se, ko odidejo angeli od njih v nebesa, pa reko pastirji med seboj: Pojdimo do Betlehema in poglejmo to reč, ki se je zgodila, ki nam jo je oznanil Gospod.
I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
In ko se jima dopolnijo dnevi očiščevanja po postavi Mojzesovi, ga prineso v Jeruzalem, da ga postavijo pred Gospoda,
I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po običaju praznika;
In ko mu je bilo dvanajst let in so šli v Jeruzalem po navadi tega praznika, je šel ž njimi.
I četrdeset dana kuša Ga djavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne,
in hudič ga izkuša. In ničesar ni jedel v teh dneh; in ko minejo, postane lačen.
I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?
In zgodi se, ko je na samem molil, da so bili ž njim učenci njegovi; in vpraša jih, rekoč: Kdo pravijo ljudje, da sem jaz?
I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
In ko moli, postane podoba obličja njegovega drugačna in oblačilo njegovo belo in svetlo.
I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
In ko pride v neko vas, ga sreča deset gobavih mož, ki so stali oddaleč.
I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,
In pride v Jeriho in gre skozi mesto.
I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih
In zgodi se, ko se približa Betfagi in Betaniji pri gori, ki se imenuje Oljska, da pošlje dva izmed učencev svojih,
Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
rekoč: Pojdite v vas, ki je nasproti, v kateri, ko vnideta, najdeta žrebe privezano, na katero ni še nikoli noben človek sedel: odvežita ga in pripeljita sem.
I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevandjelje, dodjoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,
In zgodi se enega tistih dni, ko je učil ljudstvo v templju in oznanjeval evangelij, da pridejo višji duhovniki in pismarji s starejšinami
I kad dodjoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
In ko pridejo na kraj, ki se imenuje Mrtvaška glava [Latinski: Kalvarija.], križajo tu njega in hudodelnika, enega na desni, a drugega na levi.
I kad se one čudjahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;
In zgodi se, ko se niso mogle načuditi temu, glej, dva moža se postavita poleg njih v svetlih oblačilih.
I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.
In prigodi se, ko se tako pogovarjata in drug drugega vprašujeta, da se sam Jezus približa in gre ž njima.
I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
In rečeta drug drugemu: Ali ni srce gorelo v naju, ko nama je govoril po poti, ko nama je razlagal pisma?
I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
In jaz, kadar bom povišan od zemlje, vse potegnem k sebi.
I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
In ko se je dopolnilo štirideset let, se mu je prikazal v puščavi gore Sinajske angel v plamenu gorečega grma.
I kad izidje Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja,
Ko pa je prišel Peter v Jeruzalem, so se prepirali ž njim, ki so bili iz obreze,
Varnava, pak, izidje u Tars da traži Savla; i kad ga nadje, dovede ga u Antiohiju.
Barnaba pa odide v Tars iskat Savla; in ko ga je našel, ga pripelje v Antiohijo.
I kad se ovo svrši, namisli Pavle da prodje preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i reče: Pošto budem tamo, valja mi i Rim videti.
A ko se je to dopolnilo, se nameni Pavel v duhu, da pojde, prehodivši Macedonijo in Ahajo, v Jeruzalem in reče: Potem, ko bom tam, moram videti tudi Rim.
A sedjaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.
Sedel je pa neki mladenič, po imenu Evtih, na oknu, in ko je Pavel le še govoril, trdno zaspi; in premagan od spanja, pade s tretjega nadstropja doli, in vzdignejo ga mrtvega.
A kad mu dopusti, stade Pavle na basamacima i mahnu rukom na narod; i kad posta velika tišina progovori jevrejskim jezikom govoreći:
In ko mu je dovolil, namigne Pavel, stoječ na stopnicah, z roko ljudstvu, naj umolknejo; in ko nastane velika tihota, govori k njim v hebrejskem jeziku takole:
I kad se prolivaše krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i čuvah haljine onih koji ga ubijaju.
in ko se je prelivala kri Štefana, pričevalca tvojega, sem tudi jaz stal zraven in sem se ž njimi veselil smrti njegove ter varoval oblačila tistih, ki so ga pobijali.
I kad izidjoše srećno iz ladje, tada razumeše da se ostrvo zove Melit.
In ko smo se bili oteli, smo spoznali, da se otok imenuje Melita.
I kad videše divljaci zmiju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugom: Jamačno je ovaj čovek krvnik, kog izbavljenog od mora sud Božji ne ostavi da živi.
Ko pa vidijo divjaki, da mu visi zver na roki, govore med seboj: Gotovo je ta človek ubijalec, ki ga, otetega iz morja, pravica maščevalka ne pusti živeti.
I poštovahu nas velikim častima; i kad podjosmo, spremiše nam što je od potrebe.
Ti so nam tudi izkazovali mnogotere časti, in ko smo odhajali, so nam naložili, kar je bilo potreba.
I kad se ova poslanica pročita kod vas, učinite da se pročita i u laodikijskoj crkvi, i onu što je pisana u Laodikiju da i vi pročitate.
In ko pri vas ta list preberete, dejte, da se bo bral tudi v cerkvi laodicejski, in list iz Laodiceje da boste tudi vi brali.
I kad se javi poglavar pastirski, primićete venac slave koji neće uvenuti.
In ko se prikaže višji Pastir, prejmete nevenljivi venec slave.
I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći mi: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,
In ko sem ga videl, sem padel pred noge njegove kakor mrtev; in položil je name desnico svojo, rekoč: Ne boj se; jaz sem Prvi in Poslednji
I kad govoriše sedam gromova glasove svoje, htedoh da pišem, i čuh glas s neba koji mi govori: Zapečati šta govoriše sedam gromova, i ovo ne piši.
In ko so sedmeri gromovi dogovorili, sem hotel pisati; a slišal sem glas z neba, govoreč: Zapečati, kar so govorili sedmeri gromovi, in ne piši tega.
I kad svrše svedočanstvo svoje, onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat, i pobediće ih i ubiće ih.
In kadar dokončata pričevanje svoje, napravi zver, ki prihaja gori iz brezna, vojsko ž njima in ju zmaga in umori.
0.39381217956543s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Hodili smo mimo. In tri dni smo pobijali ranjene konje. 